Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.

O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske'.

Bale – nezrili čovik («Vidi, bale, pa se oženija!»).

Baliti – govoriti brez veze, štrapati;

Balavurdija – balava i raskalašena dičurlija

Balinjera – kuglični ležaj; pomoću njih su karići išli niz puno nizbrdica u gradu, a najboje od gimnazije do Vanjskog. Dica bi na njih zalegla prsimice ili bi stala sideći (i to dok su tu nizbrdicu činile tandrkave granitne kocke, koje su prija pomagale vojničkin, a i težačkin konjima, da s manje muke kar potežu uzbrdo).

Balote – jedne smo zvali tako kad smo šnjima igrali nogomet (na balotu) na male branke, a druge kad smo šnjima vajali oli tukli, da bi bili šta bliže bulinu

Balusina – ono šta se priklađenu čejadetu cidi iz nosa. A, bar da se zna usekniti, nego još sve tare rukavon oli poteže nazad use!

Banak – drvena klupa za sidenje (i u crkvi, i u toverni, i na narodnin zborovima, i za prodaju zelenja na pazaru, pa i na igralištima za balote, za gledati s bande ko boje vaja, a ko boje tuče) Bančiti – gostiti se, ne znati miru ni u iću ni u piću, pa ne znati doći kući

Banda – strana; more to biti liva i desna od bilo česa; kad je rič o šoldima, onda znamo kasti da smo ih, ka šparenjož svit, metnili na bandu (jerbo, u radiše svega biše, a u štediše još i više)

Bandati – buncati, parlati a da niko ništa ne razumi

Baniti – naletiti iznenada kome u kuću (zna to koji put učiniti i policija)

Banj – i kupaonica (za banjati se), i kupalište (za učiniti banjadu i drugima se gol kaživati); Šibenik je i početkon 20. stolića ima svoj Banj, koji se onda, pa sve dok ga poslin 1960-ih nisu svi napuštali, zva "ići na Batiđele". Najnoviji Banj, šta se od 2012. rađa na TEF-ovoj prilipoj rivi, zovu Banj, zato šta svaka vlast oće da od njih sve počinje, pa i ono šta je bilo puno prije.

Banjada – jedinična mira za broj ulazaka u more („Učinja san dvi banjade!“ A znamo kasti i vako: „Učinija san jednu malu i jednu veliku banjadu!“)

Barakokul – marelica (di je ono vrime kad san se u Klobušcu za njima peja i na najtanju granu i odma griza)

Barbeta – konop od barke, za privežijanje uz rivu

Barbir - brice, brijač. Važna gradska ustanova sve do sredine 1960-ih, kad su u modu ušli električni aparati za brijanje, pa judi više nisu išli svaki oli svaki drugi dan u brice da ih 8 obrije, i da usput čuju šta je novoga u gradu. Puno vrimena najglavnije dvi brijačnice su bile na početku Masne: Červarova i ona od Zadruge (di su radili Nićeno i Naser), a isto je bila popularna i Ostojićeva na Vanjskon. Za dicu, da ne bi plakala dok ih strižu, služili su konjići namisto katrige, pa bi, jašući, zaboravila di su i ne bi se poslin dala saći.

Barbucal – stoji konju u ustima

Barela – drvena nosiljka s četri ručke i tri strane, a tralje su isto sa četiri ručke, ali teke ulegnute i bez strana

Barilo - bačva za vidro oli za slane srdele, od 48 bukala (oli omanja, duguljasta bačva od 160 litara)

Barufa – svađa, tučnjava uz puno larme

Barutana na Kaštelu – od eksplozija iz te barutane u 17. i 18. stoliću je više puta strada Dolac. Zadnja eksplozija bila je 1921., ali bez veće štete okolo.