Prvi put u šibenskoj povisti jedan je naš čovik metnija poveći dija naških riči, šta su se u Šibeniku naveliko duperavale do prija malo vrimena (dok nije sve ošlo apjonbo) na internet, u Šibenski brevijar i u ovi digitalni libar, šta se more priko stikova davati iz ruke u ruku oli kopirati nemilice. Sad do tih svetih riči svako naše čejade more dopriti, a da se njanci ne digne iz posteje, i skroz mukti - piše u uvodu Jakovljević.
O šibenskim riječima kroz povijest kazao je 'Šibenski govor oli dijalekat, svoje simenje vuču i od nepismenih Ilira, i od starih Grka i Rimjana, i od svojih Vlaja i Morlaka ka i od Ugara, pa sve to višje i od Venecije, Turaka, Napolejona, Austrije i - u najnovije vrime - od pripametne Amerike, ma sve su one tolko prokuvane, da ih više niko furešti ne more pripoznati, jerbo su samo naške, šibenske’.
Buta - nadsvođena ulica u staroj jezgri, povr koje je više kuća; kad je povr svoda samo jedna, onda je volat; škuri hodnik do dvostrukih bedema u Kvartiru (Via di soccorso - put spasa)
Butiga - nije to samo dućan, kakvi je, rečemo, drža Roko Fantulin u Docu, oli Šare na Staron pazaru, oli jedno vrime Granap, a najposli Šibenka, na više mista u gradu, nego to, svitu, more biti i razrez na muškin gaćama s pridnje strane (Prvićani ga zovu pišin). Dok nisu ižinjali patente, svi su butigu otvarali i zatvarali na botune. Puno njih je po tovernama bilo tolko željno nastavka ćakule ili pisme, da bi od smokve ili zida, di su svi pišali, odma išlo nazad, i zabotunavalo se prid svima. Posli drugog kvarta znalo se butigu ostaviti i skroz otvorenon, šta iz zaborava, šta poradi toga šta je šekada bila svaki je čas otvarati i zatvarati.
Buvaće - velike cice, kad ih imaš šta viditi
Buvel - gumeni ili plastični, napuvani pojas za dite, dok ne nauči plivati, da se ne utopi
Buža - rupa (ima ih više vrsta), a more biti i pržun (puštu te unutra, i više ti ne daju vanka)
C
Cakal - caklo, staklo
Camerino - dok je grad bija pod Mlecima, tako su zvali današnju Ulicu Jurja Dalmatinca
Cancarele - namisto sitne pašte, u vrilu bi se čorbu usitno skalavalo tisto od umućenog jaja i brašna sa zrnon soli
Capa - ka lopata oli motika, s dvi buže, za mišati japanj (a kikor je isto za mišati japanj, samo šta nema na sebi te dvi buže, pa se ti sad misli koji je koji)
Cata krastača - u svoje vrime glavna u Donjen poju, puno slađa od liše cate
Cavate - zatvorene papuče, s fjubon
Centurin - tvrđa kurdela, šta se ušivala u kotule oli u gaće
Cerošpanja - crveni pečatni vosak, za timbravanje poštanskih kuverata i paketa
Cerot - flaster, za lipiti ga po sebi
Cica od kruva - ima li, posli cice, šta slađe od cice od kruva (kraja od štruce), pa jošter kad se ižnje izvadi pupa, i onda u koru kapne maslinova uja, pa pupu vrati na misto
22.1℃
